Када је у марту 1972. године у ондашњој Југославији проглашена
епидемија великих богиња, последња таква у свету, био је то велики
шок за грађане и изазов за наш здравствени и све друге надлежне
системе. Данас смо суочени са епидемијом малих богиња,
које су попут „духа из боце“ васкрсле захваљујући масовном и
неаргументованом отпору родитеља према вакцинацији.
Може ли се направити паралела?
У овом тренутку, када епидемија малих богиња бележи већ двоцифрени број жртава у Србији, и кад се надамо да ће почети бар да јењава на пролеће, а свакако трајати до лета – управо се навршава 46 година откако је на ове наше просторе стигао вирус вариоле вере и изазвао последњу епидемију великих богиња у свету. Званична верзија, по којој је овај вирус на Косово донео ходочасник Ибрахим Хоти, заражен у Багдаду, код кога се болест јавила у лакшем облику, па је преживео без озбиљнијих последица, данас многи доводе у сумњу, управо због минималних симптома и манифестације обољења.
Професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, аутор књиге „Вариола вера – вирус, епидемија, људи“ сматра да је сумња беспотребна. „Ибрахим је пре одласка на хаџилук примио вакцину, па је болест код њега показала најмање могуће симптоме, за разлику од других оболелих, који нису били вакцинисани. Једино је ту спорно како је, упркос тако благом облику болести код њега, могла да се деси епидемија тако великих размера, каже професор Радовановић, гостујући у једној емисији, посвећеној управо овој теми. „Нема ту никакве „теорије завере“ нити биолошког рата, сматрам да су то неосноване приче.“
Наставак можете прочитати у броју 3086.