Венецуеланци су на референдуму великом већином гласова суштински одобрили анексију региона богатог нафтом у суседној Гвајани, што је довело до нове ескалације у односима две земље у вековном територијалном спору. Подручје о којем је реч, густо пошумљен регион Есекибо, заузима око две трећине територије Гвајане и отприлике је величине Грчке, или скоро двоструко веће од Србије.
На референдуму одржаном претпрошле недеље, Венецуеланци су одговарали на пет питања: 1) Да ли сте сагласни да на све начине у складу са законом одбацимо границу која је лажно уметнута у Париској арбитражној пресуди из 1899. године, којом се желело да се лишимо наше Гвајане Есекибо? 2) Да ли подржавате Женевски споразум из 1966. године као једини важећи правни инструмент за постизање практичног и задовољавајућег решења за Венецуелу и Гвајану у вези с контроверзом око Гвајане Ескибо? 3) Да ли сте сагласни са историјским ставом Венецуеле да не признаје јурисдикцију Међунрадног суда правде за решавање територијалног спора око Гвајане Ескибо? 4) Да ли сте сагласни да се супротставимо свим правним средствима тврдњи Гвајане да једнострано располаже морем које чека на разграничење, незаконито и кршећи међународно право? 5) Да ли сте сагласни са стварањем државе Гвајана Есекибо и убрзаном израдом плана за свеобухватну бригу о садашњем и будућем становништву те територије, која укључује, између осталог, давања држављанства и личне карте, као и да Венецуела, у складу са Женевским споразумом и међународним правом, наведену државу укључи на мапу венецуеланске територије?
На конференцији за новинаре државно Национално изборно веће саопштило је да су бирачи одабрали „да“ у више од 95 одсто случајева за свако од пет питања.
Овакви резултати референдума су били увелико очекивани. Нејасно је, међутим, које би кораке венецуеланска Влада предузела како би позитиван одговор на референдуму претворила у реално стање на терену, а сваки покушај спровођења реченог у дело наишао би на међународни отпор. У игри је, према стручњацима, не само звецкање оружјем на граници две државе, већ и рат попут овог који већ пламти на тлу Европе, руско-украјинског.
Председник Венецуеле Николас Мадуро је на друштвеним мрежама окрактерисао референдум као антиимперијалистички сентимент. Гвајана је овај потез назвала кораком према анексији и „егзистенцијалном претњом“. Уочи референдума гвајански председник Ирфан Али посетио је војне трупе у Есекибу и драматично подигао гвајанску заставу на планини која гледа на границу са Венецуелом. Запљива реторика званичника две државе, праћена је покретом војних снага с обе стране границе.
Пише М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању