Боривоје Цветаоновић је с очигледним нестрпљењем сваког првог чекао поштара да му донесе више него скромну пензију – милион старих динара. За оне који су га познавали било је нејасно како је успевао да преживи до следећег поштаревог доласка. Објашњење им је нудио сам Боривоје – знао је, кажу, један парадајз да протегне на три оброка, један хлеб му је трајао пуна три дана.
Седмог јуна прошле године, пошто му је тешка болест разорила организам, Боривоје је умро у болници „Др Драгиша Мишовић”. На Ново гробље га је три дана касније отпратила малобројна родбина, која се сложно уписала у једну читуљу.
Ових дана, после осам месеци, јавност сазнаје име већ добро упокојеног и за живота потпуно неупадљивог човека. Стара истина „ништа није тако добро сакривено да једног дана неће да избије на површину” греје срца љубитељима мистерија и добија нове поклонике. Оно што је Боривоје оставио заслужује такву пажњу – свежњеви новчаница, динара и разних валута, једанаест штедних књижица и златни накит и дукати, што би све могло да се процени на више милијарди старих динара.
Један брат и три сестричине, ожалошћена родбина потписана у читуљи, поделиће богатство. Очигледно да нико од њих није био баш задовољан, па су покушали да исправе ствар у Четвртом општинском суду. Преостали део је, према ономе што је подељено, заиста миноран. Оставински спор се води за неких двадесетак хиљада долара, уписаних у разним валутама на више штедних књижица и за намештај из покојниковог стана. А намештај потпуно одговара стану и газди коме је служио – стар је и расклиматан.
Двадесет четвртог маја прошле године у собу 202 на хируршком одељењу болнице „Др Драгиша Мишовић“ примљена су два пацијента. Могуће да их је брзо зближио истовремени долазак, као и њихова очигледна физичка немоћ. По годинама су били сасвим различити. Боривоје Цветановић је имао 72, Милорад Петровић, бивши рудар, тек што је ушао у 35.
Особље се обојице добро сећа – млађег Петровића по тешким озледама због којих је и допремљен на хируршко одељење и сложених операција на обе ноге, старијег Цветановића због бучних свађа његових рођака што су му свакодневно долазили у посету и кесе о чијој се садржини сазнало тек пошто је умро. О томе не жели нико у болници да говори, али је сигурно да би друкчије поступали да су знали да толики новац лежи у незакључаном ормарићу крај Цветановићевог кревета.
Огњен Јаневски
Снимио М. Чекић
Објављено 25.02.1986.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању