ПОРОДИЦА ЈОВИЧИЋ-НОВАКОВИЋ
Живот у кући од блата

Овако још једну тешку животну причу започињу хуманитарци организације „Срби за Србе”.

– Због преласка на онлајн наставу нисам у могућности да учим од куће, већ сам принуђена да идем до куће коју делимо са тетком, где имамо једну собу у којој има струје. Нажалост, то је немогуће када пада киша, блатњави пут није проходан – тужним гласом рекла је гостима мала Марта, на почетку разговора.

А ево како су они описали целу ситуацију: „Бистрих, помало уплашених очију, Марта нам објашњава да је до пандемије била одличан ђак, са свим петицама, а да је сада, без своје кривице, дошла у ситуацију да нема могућности да прати наставу.

Поред свих невоља које су је снашле, Марта мора да буде вредна и марљива јер је, иако још увек дете, стуб породице. Мајка Данијела, као мала изгубила је вид, док је отац Здравко имао тешке повреде ногу, па је тренутно незапослен и ради кад има посла, најчешће за дневницу. Поред њих, девојчица се стара и о брату Здравку (4) и сестри Здравкици (1).

– Марта нам доста помаже у свакодневним пословима. Пошто немамо струју и воду у кући, све је додатно теже и без њене помоћи не знам како бисмо се снашли – рекла је мајка Данијела.

Кућа, ако бисмо тако могли да назовемо објекат у коме породица Јовичић-Новаковић живи, преправљен је амбар за кукуруз поред кога је отац Здравко саградио још две собе од блата. Нажалост, иако смо улазили у стотине домова и сусретали се са тешким причама, овакво стање куће имали смо прилике да видимо у малом броју случајева.

– Брату Здравку рекла сам да имамо кућу од блата, па ми најтеже пада када га видим да доноси земљу и покушава да је углави између прозора јер много дува – говори Марта сузних очију.

Живе од социјалне помоћи, дечијих додатака и помоћи коју мајка Данијела прима. Захваљујући одличним оценама, хуманитарна организација „Мали свет“, из Канаде, обезбедила је Марти стипендију. За своје потребе имају башту и саднице, а чувају и кокошке, зечеве и свиње.

На питање шта би највише желела да има, погледом надоле, тихим гласом, одговорила је: – Желела бих кућу у којој ћу моћи да учим.

За разлику од њених вршњака који у овим годинама још увек време проводе безбрижно, Мартине скромне жеље, до сада, нису се оствариле. Да бисмо заједничким снагама остварили њене жеље, Хуманитарна организација „Срби за Србе“ покреће велику акцију куповине нове куће за малу Марту и њену породицу!

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању