Каоничка Света Гора
Село код Крушевца са највише цркава

Поред пута што води од Ђуниса ка Рибарској Бањи налазе се две. До осталих светиња се треба мало и помучити, јер су километрима удаљене од центра села, усред поља и ораница, неке и у густој шуми сакривене

Текст и фотографије ОГЊАН РАДУЛОВИЋ

Чинило се да ће то да буде још једна од прича које настају лагано и са уживањем. Прича о мање познатој Србији. Баш као што је и радни наслов нашег вишегодишњег серијала. Али, није. На путу ка реализацији испречио се благослов. Месни свештеник, протонамесних Александар, није могао да припомогне јер екипа “Илустроване” није имала благослов. Благослов за шта? Да дозна где се налазе и колико има цркава у овом месту!

Па, иако тог јутра посета Каонику није започела како је требало и било договорено, све је испало како ваља. Ако неће свештеник да помогне, хоће мештани. Од куће до куће, од засеока до засеока, преко брда и долина. Испоставиће се, имало је и то своје дражи. Била је то својеврсна потрага. За нашим благом званим културно и духовно наслеђе.

САНТЈАГО, ЧИЛЕ
Мењаће Пиночеов устав

Чилеанци су на референдуму, одржаном 25. октобра, одлучили да се мења Устав донет пре четрдесет година, у време владавине генерала-диктатора Аугуста Пиночеа (владао државом од 1973. до 1990.) и ту своју одлуку прославили масовним изласком на улице главног града Сантјага. За нови Устав изјаснило се више од 78 одсто Чилеанаца изашлих на плебисцит, док је скоро 22 одсто било против уставних промена.

Чилеанци су се изјашњавали и о томе ко треба да срочи нови Устав: мешовита Скупштина, коју чине посланици и грађани, или Скупштина грађана од 155 чланова, која је састављена од једнаког броја мушкараца и жена, што значи да ниједан актуелни законописац не може бити укључен у процес писања највишег правног акта државе. У оба случаја предвиђена је и квота за представнике аутохтоних заједница. Када је реч о овом питању, 79 одсто грађана изјаснило се за другу варијанту. Политичке и друштвене групе имају два месеца да номинују кандидате за Уставотворну скупштину, која би требало да буде изабрана у априлу 2021, а о предлогу новог Устава грађани би требало да се изјасне на референдуму, средином 2022. године.

ИЛУСТРОВАНА ШИРОМ СВЕТА
Мало познат а изузетно вредан локалитет Дара, у Турској

Јустинијана Нова очувана кроз векове

Данас је Дара, грчки је био Дарас, а заправо је источноримски утврђени град на веома важном стратешком месту, којег је од пропадања спасао византијски цар Јустинијан по којем је тада, у шестом веку после Христа, назван Јустинијана Нова

Много тога повезује Србију и Турску. Повезује нас чак и византијски цар Јустинијан. Да не би њега, који је себи дао у задатак да обнови многе градове и утврђења који су настали у сјајно време римске доминације, питање је да ли бисмо се данас дивили неким римским творевинама. Овај владар Источног римског царства, који је био опседнут идејом да обнови римску империју, нама је познат по археолошком локалитету „Царичин град” или Јустинијана Прима, граду који је сазидао на падинама Радан планине, недалеко од Лебана.

ИЛУСТРОВАНА ДРАМЕ
Хероји наших дана

Јунаци са Дорћола

Намештај се претварао у пепео, ватра је гутала стан на десетом спрату и било је питање минута када ће пламена стихија да прогута и заробљену петнаестогодишњакињу. А онда су њих петорица улетела у зграду

Тек што је било превалило подне, у стану на десетом спрату, у Улици Високог Стевана, у београдском насељу Дорћол, упаљена је славска свећа. Обележава се велики празник, Света Петка. Домаћица је скокнула до продавнице да купи још нешто од намирница, а петнаестогодишња ћерка ушла је у купатило да се истушира.

Ко зна како, тек свећа се преврнула, захватила столњак и пламен је покуљао. Ништа тинејџерка није осетила. Тек када је отворила врата од купатила суочила се са језивом сценом. Ватра је већ гутала намештај. За било какву интервенцију било је касно.

ИЛУСТРОВАНА МИСТЕРИЈЕ
Пет ће година како је нестала Биљана Ђорић, из Краљева

Од Грчке до манастира

Допутовала је предвече из Косовске Митровице, где је студирала, оставила лична документа на киоску и отишла у непознато

Пише О. РАДУЛОВИЋ

Ништа у понашању двадесетдвогодишње Биљане Ђорић, из Краљева, није указивало да има неки проблем или намеру да било шта лоше учини. Себи, пре свега. Студирала је економију у Косовској Митровици, дружила се, природа јој весела. Тог дана, почетком децембра 2015. године, у предвечерје је возом из Митровице дошла у Краљево. А онда је учинила нешто што је овај случај претворило у мистерију. Отишла је на кисок, оставила телефон и документа и – нестала. Годинама, ево, родитељи и пријатељи покушавају да дознају где је Биљана. А приче иду од оних, готово класичних када је реч о оваквим случајевима, да је виђена у иностранству, до таквих да је Биљана одлучила да живот настави у манастиру.

Прегледом сигурносних камера касније је утврђен редослед Биљаниног нестанка. Са железничке станице прво је отишла до Доситејеве улице. Одатле таксијем до некадашње кафане „Задужбина”, где је на шалтеру киоска- мењачнице оставила пасош и мобилни телефон уз речи: „Доћи ће неко ово да узме”, што је камера са надзора снимила. За то време таксиста је чекао. Онда се вратила у аутомобил и одвезла до раскрснице улица Карађорђеве и Олге Милутиновић. Након тога јој се изгубио сваки траг.

ИЛУСТРОВАНА ШИРОМ СРБИЈЕ
ДЕЛИГРАД ЧУВА УСПОМЕНУ НА ЈУНАКЕ

Они су бранили себе и Европу

Средином 1806. године Отоманско царство, под командом Ибрахим-паше, кренуло је у велику офанзиву против устаничке војске. Наша посада се херојски бранила. Пошто је победио Турке код Мишара, Карађорђе је брзо пребацио снаге на фронт код Делиграда, и 4. септембра разбио отоманске снаге, одбацивши их ка Нишу

Текст и фотографије Огњан РАДУЛОВИЋ

Због изненадних радова на мосту, на ауто-путу код Ражња, поприличан је број оних што се ту искључи, па преко њива крене на другу страну ауто-пута, како би се докопали крушевачке стране. Јер, другачије не може. Али, испоставиће се, има то и своју добру страну. У вожњи поред ове саобраћајнице намерник не може а да не примети лепу белу цркву која доминира на узвишењу. Удаљена је тек педесетак метара од друма. А тамо би, бар према томе какав значај ово место има у нашој историји, свако ко туда прође требало да сврати.

ПРОКЛЕТСТВО ЗЛАТНОГ ШЛЕМА

Раскошно украшени шлем војсковође из IV века, који у Паризу на изложби „Уметност на тлу Југославије” одушевљава посетиоце, пронашла је једна старица на својој њиви, код села Беркасова, у Срему

Шид, априла

Газећи блато до колена по расквашеним сремским пољима, најзад смо дошли до благе стрмине и наш водич Панта Милорадов из Беркасова, крај Шида, рече:
– Ево, овде, откопан је златни шлем…
Ко би и помислио да је на овом месту пронађен чувени шлем који је заинтересовао археологе и историчаре у свету и тренутно се налази у париском Гран палеу, као једна од најлепших драгоцености на изложби „Уметност на тлу Југославије”. Кад га је један познати француски историчар уметности угледао у витрини, усхићено је рекао: „О, какав парадни шлем! Баш бих волео да видим тог срећног археолога да ми исприча како га је пронашао”.

Здраво потомство
Дете тражи блискост, топлину и негу

Чим новорођенче угледа свет, ставља се на мајчине груди зато што је дететов најстарији пријатељ управо мамино срце, каже др Миодраг Игњатовић, педијатар-неонатолог, међународни експерт Уницефа, а затим нам објашњава зашто је дојење непроцењиво у првим месецима живота бебе, те колико је породична слога важна за каснији правилан развој детета

ГЛОСА

Када дође време, деца треба да крену у вртић, јер тако прате своју генерацију и то је једно од „златних правила“ успешног васпитања

Пише Јасмина Вујадиновић Цвјетковић

Нема већег уживање од оног када гледате како здраве бебе уживају у свом првом подоју, у наручју мајке, и како се правилно развијају. Срећом, каже нам др Миодраг Игњатовић, педијатар-неонатолог, међународни експерт Уницефа, само пет одсто деце има здравствени ризик када долази на свет, ризик који захтева полуинтензивну или интензивну негу. А за здраву будућност сваког детета непроцењиву вредност има дојење.

ИЛУСТРОВАНА ФЕЉТОН
АУТОБИОГРАФИЈЕ ОНИХ КОЈИ МЕЊАЈУ СВЕТ (6): ФИЛИП ЛАНСОН

Делови мог првог живота

Француски новинар је био један од преживелих у нападу исламских екстремиста на редакцију сатиричног листа „Шарли Ебдо“, у Паризу. О три и по минута, који су му променили живот и лични опис, и осам месеци проведених у болници, током којих није могао да говори ни једе, написао је узбудљиву причу коју треба сви да прочитају, осим оних са слабим нервима

Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ

Седмог јануара 2015. Филип Лансон се пробудио након ноћи коју је провео у позоришту гледајући Шекспирову „Богојављенску ноћ“. После мало јутарње гимнастике и слушања радијског интервјуа писца Мишела Уелбека, Лансон се суочавао са једном малом новинарском дилемом: да ли да иде право у редакцију „Либерасиона“, левичарског дневног листа чије је покретање 1973. помогао чувени филозоф Жан-Пол Сартр, а за који већ годинама пише критике из области културе? Планирао је да текст напише у редакцији. Друга варијанта је била да најпре сврати на редован редакцијски састанак у сатирични недељник „Шарли Ебдо“, чији је колумниста такође био. Одлучио је да прва станица буде „Ебдо“. Стигао је бициклом

(РЕ)ДИЗАЈН НАМЕШТАЈА
СПОЈИТИ НЕСПОЈИВО МОГУ САМО ЗНАЛЦИ

Старе арт деко фотеље, из 20-их и 30-их година прошлог века, или неки досадни браон орман „музејског“ мириса, могу и те како заблистати у вашем простору и адаптацијом добити нови сјај. А вас усрећити. Тијана Живановић, из студија „Имагинаријум“, је историчарка уметности, која већ пуну деценију редизајнира намештај и многе снове претвара у стварност

Пише Бранка Ковачевић

Право је време за инјекцију гламура у вашем ентеријеру. И то баш сада, када мање излазите на јавна места, мање се дружите и када гесло „доме, слатки доме“ заиста добија дубљи смисао.

Како су Дејан и Ивана освојили Србију
Сир из „Кајсије“ за све похвале

Рано је недељно јутро на једној београдској пијаци. Магла се још увек није дигла, стеже груди, збија ионако тежак ваздух. На паркингу ауто пристигао са обронака планине Повлен, од села Радановци. Из аута се помаљају насмејане главе двоје младих људи. Ведри, расположени као да нису устали још пре зоре и кренули пут престонице да испоруче наручену робу

Пише Зорица Драгојевић

Дејан, Ивана и осмех, нераздвојни тројац, младост и будућност Србије. Излазе из кола и здраве се, кажу у глас, није им тешко то недељно јутро, они га једва чекају. А преко недеље спремају свој крем сир, приме поруџбине преко Фејсбука, сада већ и од сталних муштерија. Уз обавезну песму, како то младост и захтева и заслужује.

– Добро јутро! Ви баш уранили. Има ли магле на путу? – питамо путнике који су превалили дугу километражу како би из своје радионице сира „Кајсија“ стигли на време до Београда.

У средишту Метохије, између Клине, Ораховца и Малишева
Бајковити кањон реке Мируше

У средишту Метохије, између Клине, Ораховца и Малишева
Са својим водопадима и језерима представља једну од најлепших природних знаменитости Космета

На Косову и Метохији је 97 заштићених природних зонa, међу којима један национални парк, Шар планина, и 11 природних резервата, који су надалеко познати по лепоти природе и као изазови за сваког посетиоца и туристу. У оквиру тих зона су и 82 природна споменика, два регионална природна парка и један шумски.