Јунаци са Дорћола

Намештај се претварао у пепео, ватра је гутала стан на десетом спрату и било је питање минута када ће пламена стихија да прогута и заробљену петнаестогодишњакињу. А онда су њих петорица улетела у зграду

Тек што је било превалило подне, у стану на десетом спрату, у Улици Високог Стевана, у београдском насељу Дорћол, упаљена је славска свећа. Обележава се велики празник, Света Петка. Домаћица је скокнула до продавнице да купи још нешто од намирница, а петнаестогодишња ћерка ушла је у купатило да се истушира.

Ко зна како, тек свећа се преврнула, захватила столњак и пламен је покуљао. Ништа тинејџерка није осетила. Тек када је отворила врата од купатила суочила се са језивом сценом. Ватра је већ гутала намештај. За било какву интервенцију било је касно.

Од Грчке до манастира

Допутовала је предвече из Косовске Митровице, где је студирала, оставила лична документа на киоску и отишла у непознато

Пише О. РАДУЛОВИЋ

Ништа у понашању двадесетдвогодишње Биљане Ђорић, из Краљева, није указивало да има неки проблем или намеру да било шта лоше учини. Себи, пре свега. Студирала је економију у Косовској Митровици, дружила се, природа јој весела. Тог дана, почетком децембра 2015. године, у предвечерје је возом из Митровице дошла у Краљево. А онда је учинила нешто што је овај случај претворило у мистерију. Отишла је на кисок, оставила телефон и документа и – нестала. Годинама, ево, родитељи и пријатељи покушавају да дознају где је Биљана. А приче иду од оних, готово класичних када је реч о оваквим случајевима, да је виђена у иностранству, до таквих да је Биљана одлучила да живот настави у манастиру.

Прегледом сигурносних камера касније је утврђен редослед Биљаниног нестанка. Са железничке станице прво је отишла до Доситејеве улице. Одатле таксијем до некадашње кафане „Задужбина”, где је на шалтеру киоска- мењачнице оставила пасош и мобилни телефон уз речи: „Доћи ће неко ово да узме”, што је камера са надзора снимила. За то време таксиста је чекао. Онда се вратила у аутомобил и одвезла до раскрснице улица Карађорђеве и Олге Милутиновић. Након тога јој се изгубио сваки траг.

Раскошно украшени шлем војсковође из IV века, који у Паризу на изложби „Уметност на тлу Југославије” одушевљава посетиоце, пронашла је једна старица на својој њиви, код села Беркасова, у Срему

Шид, априла

Газећи блато до колена по расквашеним сремским пољима, најзад смо дошли до благе стрмине и наш водич Панта Милорадов из Беркасова, крај Шида, рече:
– Ево, овде, откопан је златни шлем…
Ко би и помислио да је на овом месту пронађен чувени шлем који је заинтересовао археологе и историчаре у свету и тренутно се налази у париском Гран палеу, као једна од најлепших драгоцености на изложби „Уметност на тлу Југославије”. Кад га је један познати француски историчар уметности угледао у витрини, усхићено је рекао: „О, какав парадни шлем! Баш бих волео да видим тог срећног археолога да ми исприча како га је пронашао”.

Делови мог првог живота

Француски новинар је био један од преживелих у нападу исламских екстремиста на редакцију сатиричног листа „Шарли Ебдо“, у Паризу. О три и по минута, који су му променили живот и лични опис, и осам месеци проведених у болници, током којих није могао да говори ни једе, написао је узбудљиву причу коју треба сви да прочитају, осим оних са слабим нервима

Приредио Срђан ЈОКАНОВИЋ

Седмог јануара 2015. Филип Лансон се пробудио након ноћи коју је провео у позоришту гледајући Шекспирову „Богојављенску ноћ“. После мало јутарње гимнастике и слушања радијског интервјуа писца Мишела Уелбека, Лансон се суочавао са једном малом новинарском дилемом: да ли да иде право у редакцију „Либерасиона“, левичарског дневног листа чије је покретање 1973. помогао чувени филозоф Жан-Пол Сартр, а за који већ годинама пише критике из области културе? Планирао је да текст напише у редакцији. Друга варијанта је била да најпре сврати на редован редакцијски састанак у сатирични недељник „Шарли Ебдо“, чији је колумниста такође био. Одлучио је да прва станица буде „Ебдо“. Стигао је бициклом

Рано је недељно јутро на једној београдској пијаци. Магла се још увек није дигла, стеже груди, збија ионако тежак ваздух. На паркингу ауто пристигао са обронака планине Повлен, од села Радановци. Из аута се помаљају насмејане главе двоје младих људи. Ведри, расположени као да нису устали још пре зоре и кренули пут престонице да испоруче наручену робу

Пише Зорица Драгојевић

Дејан, Ивана и осмех, нераздвојни тројац, младост и будућност Србије. Излазе из кола и здраве се, кажу у глас, није им тешко то недељно јутро, они га једва чекају. А преко недеље спремају свој крем сир, приме поруџбине преко Фејсбука, сада већ и од сталних муштерија. Уз обавезну песму, како то младост и захтева и заслужује.

– Добро јутро! Ви баш уранили. Има ли магле на путу? – питамо путнике који су превалили дугу километражу како би из своје радионице сира „Кајсија“ стигли на време до Београда.