Oskarovac bile august: sebična selfi generacija

U svim filmovima koje je ile August snimao, čak i da nam to nije rekao, videli smo vizuelnu lepotu i dubinu emocija njegovih slavnih prethodnika Federika Felinija i Ingmara Bergmana. Prvi je bio razlog što je i sam poželeo da bude reditelj, a drugi mu je bio veliki učitelj. Naravno, zbog svoje posebnosti u opisivanju…

Prstenje i minđuše od Antike do srednjeg veka

Šta je zajedničko prstenjuzrađenom 1400 godina pre Hrista i onomlivenom početkom 16.stoleća naše ere? Kadabi na nekom prijemu danas damaokačila minđuše izrađene u drugomveku naše ere u drevnom Rimu, dali bi ostale zvanice primetile daje taj komad nakita nastao pre dvamilenijuma, a ne nedavno u nekojzlatarskoj radnji? To je samo deopitanja za Milu Gajić, višeg…

Intervju:norveški pisac Justejn Gorden

Neobično spontan, zanimljiv i topao govor održao je Justejn Gorder (66) prilikom proslave dvadeset pet godina postojanja izdavačke kuće „Geopoetika“ u jednom beogradskom klubu. Nismo tako zamišljali jednog Norvežanina. Da je bilo vremena, verovatno bi i zapevao. Proslavio se romanom „Sofijin svet“ početkom devedesetih, kada je još radio kao profesor filozofije u srednjoj školi. To…

Izložba Marine Abramović u Firenci

Kao kometa je kroz našu javnost proletela vest da je Marina Abramović udarena slikom u glavu prilikom otvaranja svoje izložbe „Čistač“ u firentinskoj galeriji „Stroci“. Jedan tamošnji građanin je upao na svečanost i platno koje je držao tresnuo o Marininu glavu. Uhapšen je i odveden, a ona je posle izjavila da nije ljuta, da ne…

Muzeji u koje se ređe ide: mesto gde avioni dremaju

Do Muzeja vazduhoplovstva „Beograd“ ima dobrih četrdesetak minuta vožnje, ali – vredi ići. Jer tamo je pravo blago jugoslovenskog i srpskog vazduhoplovstva. Kroz puteve razvoja naše avijacije, i civilne i ratne, vodi nas Mirjana Novaković Munišević, viši kustos Muzeja i odmah na početku kaže: – Muzej je osnovan davne 1957. godine i to u jednoj…

Kako su Rusi doneli balet u Beograd: priča o Jeleni Poljakovoj

U čast dve stotine godina od rođenja čuvenog koreografa Marijusa Petipa, Ruski balet će održati gala predstavu 21. decembra u Kombank Dvorani. Po koreografijama ovog velikog umetnika igrala je Jelena Poljakova, primabalerina Imperatorskog Marijinskog teatra iz Peterburga, koja je njegova dela prenela u Balet beogradskog Narodnog pozorišta. Čuvenu rusku balerinu, koja je govorila da je…

Kuća Jovana Cvijića – čovek koji je voleo pirotske ćilime

Jedan od znamenitih Srba, od onih kojima se svet divio, jeste i Jovan Cvijić, osnivač savremene jugoslovenske geografije, naučnik, istraživač, profesor, prvi rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske Kraljevske Akademije i osnivač Geografskog zavoda. Iza njega, osim kapitalnog dela „Balkansko poluostrvo“, ostala je i kuća u Beogradu, darovana 1963. gradu Beogradu i pretvorena u Muzej Ušuškana…

Junaci Filmskog festivala u Kairu: Kako osvojiti piramidu

Bilo je sasvim neobično iskustvo prisustvovati Filmskom festivalu u Kairu na kome su se ukrštale sve strane sveta i sve civilizacije. Upoznali smo briljantne, nama malo poznate, autore, ali i svetske zvezde kojima bi se podičio svaki festival na planeti Pregršt odličnih filmova iz celog sveta bio je prikazan na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Kairu…

Božo Vrećo – srećan u svojoj koži

Publici u centru „Sava“, 15. decembra, obećava katarzu ljubavi i slobode, a Sevdah se podrazumeva Čitav njegov život satkan je od sevdaha. Čini se ponekad da sevdah živi kroz njega, da je sam Božo Vrećo (35) uživanje, uživanje u gracioznosti pokreta, u anđeoskom glasu. Njegove pesme su dnevnik sopstvene duše, trag iz detinjstva koji vodi…

Istorija poštanskog saobraćaja: od Tatara do digitalizacije

Nedaleko od beogradske glavne pošte, u ulici Majke jevrosime br. 13, na samom ćošku sa Palmotićevom, nalazi se Muzej pošte. Tu je još od 1923. godine, za javnost otvoren od 1958, a samo je njegova stalna postavka nakon pola veka promenjena i osmišljena nova, nazvana simbolično „tačka spajanja“, jer povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost Prvu…

Filmski festival u Kairu: mesto gde se ljudi ne plaše mraka

Stara smotra dobila je novo lice, a pored glamura ponudila je mnogo dobrih filmova, susreta sa autorima, diskusija i radionica – sve u slavu kinematografije. to je samo početak: „Arapsko proleće“ stiglo je i u egipatski film Proslava okrugle godišnjice počela je dostojanstveno, u slavu filma. Sa crvenim tepihom, ali bez vatrometa: u zgradi kairske…