(RE)DIZAJN NAMEŠTAJA
SPOJITI NESPOJIVO MOGU SAMO ZNALCI

Stare art deko fotelje, iz 20-ih i 30-ih godina prošlog veka, ili neki dosadni braon orman „muzejskog“ mirisa, mogu i te kako zablistati u vašem prostoru i adaptacijom dobiti novi sjaj. A vas usrećiti. Tijana Živanović, iz studija „Imaginarijum“, je istoričarka umetnosti, koja već punu deceniju redizajnira nameštaj i mnoge snove pretvara u stvarnost

Piše Branka Kovačević

Pravo je vreme za injekciju glamura u vašem enterijeru. I to baš sada, kada manje izlazite na javna mesta, manje se družite i kada geslo „dome, slatki dome“ zaista dobija dublji smisao.

U čijoj kući Srbin živi

Ne samo o jeziku

Na ovome mestu često se bavimo temom identiteta, pretežno iz ugla jezičke istorije i prakse. Više puta smo utvrdili da Srbi jako lako i vrlo rado u svoj svakodnevni rečnik uvode strane reči. To i nije tako strašno, kada ne bi bilo praćeno istovremenim potiskivanjem, do istrebljenja, domaćih reči i izraza. Prosto se nameće pitanje, kako su se naši preci sporazumevali bez ovih brojnih tuđica i pozajmljenica?

Autobiografija Džuli Endrus

Opijena životom

Nakon što je dobila „Oskara“ za ulogu u filmu „Meri Popins“, gde je igrala dadilju, glumica Džuli Endrus se uplašila da bi do kraja svoje karijere mogla da igra samo tu rolu, jer je upravo još jednom postala dadilja u mjuziklu „Moje pesme, moji snovi“.

Pritom, u novom filmu izgledala je smešno sa kratkom plavom kosom koja je bila posledica promašaja osobe zadužene za frizuru: njena prirodna smeđa kosa postala je najpre narandžasta zbog pogrešne nijanse farbe, a onda je sve ispravljeno tako što joj je, ionako kratka, kosa još više skraćena i ofarbana u plavo. Džuli se jako nervirala zbog toga, ali se zaista uplašila kada je čula da će se taj film snimati u Austriji, u vili koju je tokom rata koristio Hanrih Himler, jedan od vođa nacističke Nemačke. „Možete osetiti zlo koje je nekada obitavalo između ovih zidova“, piše glumica.

Majmun kao inspiracija

Međunarodni konkurs karikatura Animal cartoon 2020

U organizaciji portala Animal cartoon (www.animalcartoon.net),

Beo Zoo-vrta i „Informatike Beograd“ u utorak, 20. oktobra, u prostoru zoološkog vrta naše prestonice, poznatog i kao „Vrt dobre nade“, kod skulpture majmuna Samija i malog amfiteatra, otvorena je izložba karikatura najboljih svetskih i naših umetnika, prispelih na Peti međunarodni konkurs Animal cartoon – na temu „Majmun”. Tom prilikom su dodeljene i nagrade.

Mogu da pevam, ali neću

Operska primadona Radmila Smiljanić

„Izvite što kasnim, nemam običaj, nisam ja neka primadona“…, izvinjava nam se gospođa koja ulazi u Narodno pozorište u Beogradu. Uz sebe ima i stilizovani štap, više ukras nego pomagalo, u njenom slučaju.

Razumemo kašnjenje. Gužva je u gradu, smog pritisnuo, u sadejstvu sa hladnoćom. Gospođa je od svog stana došla pešice nekoliko stotina metara. Pritom, nije ušla samo u pozorište, već i u 81. godinu života.

Kad dete postaje čovek

Tajler Taormina govori za „Ilustrovanu“

Ove godine, kada je svet ostao bez velikih holivudskih hitova, na scenu su istrčali samo najharbriji, nezavisni autori koji imaju malo novca, a mnogo (dobrih) ideja. Dok moćni studiji brižno čuvaju svoje snimljene filmove za neka bolja vremena u kojima će ponovo sa osmehom brojati zaradu iz bioskopa, čini se da su gledaoci sasvim zadovoljni novim otkrićem. Saznali su da u svetu postoji mnogo dobrih filmskih priča i autora koji nemaju mnogo prostora da kažu šta žele u „normalnim“ vremenima. Sada ih ništa ne može zaustaviti: ni korona, ni nedostatak novca, ni recesija u najavi…

Srbi nisu rušili stari svet

ISTORIJA SRBA PRE NEMANJIĆA

U prošlom broju smo sa arheologom Markom Aleksićem razgovarali o istinama i zabludama koje prate doseljavanje Slovena i Srba na Balkan i kako su kao pleme i narod opstali, dok su neki drugi nestali. U nastavku se bavimo stvaranjem prvih srpskih država

Povod za razgovor jeste nova knjiga Marka Aleksića „Srpske zemlje pre Nemanjića, od 7. do 10. veka“ – istinsko naučno delo, ali živopisno napisano i posvećeno počecima srpske istorije. Nakon priče o Aleksićevim otkrićima, novim i za njega i za našu nauku, o prisustvu i životu Srba na teritoriji današnje Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Crne Gore, zapadne Srbije u sedmom i osmom veku, gde su imali države i vladare, pitamo ga u kakvom političkom i duhovnom stanju su Srbi stigli na Balkan i šta su zatekli na ovom poluostrvu?

Plaćam vodu, skupljam kišnicu

Srpske jezičke nelogičnosti Piše Goran hadži-Boričić,profesor srpskog jezika i književnosti Narodna poslovica kaže: koga zmija ujede, taj se i guštera plaši; ko se (kuvanim mlekom) opeče, taj i u (hladan) jogurt duva… Sasvim je sigurno da ima još različitih oblika/varijanti kojima se iskazuje ova velika mudrost. Koga su jednom opomenuli da se ne kaže ja bi nego…

Srbi pre Nemanjića

Nov pogled na našu istoriju Piše Srđan JOKANOVIĆ Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, dok je studirao arheologiju, Marko Aleksić (50) je obilazio veliki deo Balkana i radio na iskopinama koje nude dokaze o prošlim vekovima. Kasnije se specijalizovao za srednjovekovno naoružanje, stekao zvanje kustosa i napisao tri zapažene knjige: „Srednjovekovni mačevi u jugoistočnoj Evropi“, „Marko Kraljević,…

Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji – Tradicija nije prekinuta

U tih nekoliko dana trajanja festivala, od 17.do 21. septembra, tradicija duga 44 godine uspela je da se nastavi, uprkos pandemiji. Učinjeni su veliki napori, ali vredelo je. Ovogodišnji program bio je bogat, što filmovima, što pratećim programima. Bioskop je bio rezervisan za dnevne, a amfiteatar „Bata Stojković“ za večernje projekcije.Piše Zorica DragojevićPrži septembarsko sunce…